Vrućina pogoršava simptome! Sa visokim temperaturama i povećanjem vlažnosti, koje prepoznajemo kao period vrućine, krvni sudovi se šire, pa se simptomi niskog krvnog pritiska zbog toga mogu pogoršati.
Simptomi niskog krvnog pritiska i pogoršanja simptoma uključuju vrtoglavicu, zamagljen vid, nepravilan srčani ritam (ili ‘preskakanje’), pojačanu žeđ, otežano disanje, znojavu i bledunjavu kožu, pa čak i nesvesticu.
Međutim, u većini slučajeva nizak krvni pritisak kod mladih i zdravih ljudi nije razlog za brigu, osim ako nije posledica određene bolesti ili lekova, a obično je dovoljno da se pacijent pridržava određenih mera, kaže dr Tanja Pekez-Pavliško, porodični lekar.
U nastavku možete pročitati nekoliko opštih saveta kojih je dobro pridržavati se.
Ne preterujte s kafom
Brojne studije su pokazale da kofein iz kafe ne utiče značajno na povećanje krvnog pritiska kada je on nizak.
Kofein podstiče izlučivanje tečnosti iz tela i zapravo vodi do suprotnog efekta.
Izbegavajte prejedanje
Neprikladan unos hrane usporava protok krvi, a obično se zbog prejedanja ili konzumiranja neodgovarajuće hrane osećamo umorno i bez energije.
Važno je da svoju ishranu organizujete tokom dana s manjim obrocima – što je posebno važno za vreme vrućina.
Povećajte unos hrane bogate vitaminima B, posebno B12, kao i vitaminom C, kalcijumom, gvožđem i proteinima.
Preporučuje se zeleno lisnato povrće, narandže, banane, brokoli, pasulj, suncokret, pšenične klice, cvekla, celer, krompir i suvo voće.
Budite aktivniji
Vežbanje može pomoći u balansiranju pritiska, ali nemojte početi naglo kako ne biste izazvali suprotan efekat.
Preporučuju se vežbe poput brzog hodanja, trčanja, plivanja, umerenog biciklizma i rolanja. Naravno, izbegavajte fizičku aktivnost tokom najtoplijih sati!
Visok krvni pritisak – simptomi
Nekomplikovana hipertenzija obično protiče bez simptoma i zato se naziva „tihi ubica“.
Neki ljudi mogu da osete nespecifične simptome kao što je glavobolja, vrtoglavica, „kratak dah“, zamućen vid.
Kategorije poremećaja krvnog pritiska prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji:
| Kategorija | Sistolni krvni pritisak | Dijastolni krvni pritisak | |
|---|---|---|---|
| normalan krvni pritisak | niži od 120 | i | niži od 80 |
| prehipertenzija | 120–139 | ili | 80–89 |
| visok krvni pritisak I stepen | 140–159 | ili | 90–99 |
| visok krvni pritisak II stepen | 160 ili viši | ili | 100 ili viši |
Neotkriven i nekontrolisan krvni pritisak koji perzistira godinama neprimetno oštećuje organizam.
Na sreću, promenom životnih navika i uključivanjem lekova za kontrolu pritiska možete redukovati rizik od posledica koje mogu životno da vas ugroze.
Posledica tih oštećenja su bolesti i poremećaji koji ozbiljno ugrožavaju život, a nekada je prva manifestacija fatalna, poput infarkta ili šloga.
Najteže posledice dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije su sledeće:
Ateroskleroza
Visok krvni pritisak je jedan od kofaktora za nastanak oštećenja krvnih sudova, što za posledicu ima gubitak elastičnosti i promera krvnog suda.
Ovako izmenjene arterije nisu u mogućnosti da dopreme dovoljnu količinu kiseonika tkivima i organima, a sam zid krvnog suda postaje podložniji na rupturu.
Dalje posledice ateroskleroze su angina pektoris, infarkt srca, šlog, oštećenja vida od zamućenosti do potpunog gubitka vida.
Bubrežna insuficijencija
Povišen krvni pritisak u bubrezima oštećuje bubrežno tkivo i gubi se filtracona sposobnost bubrega.
Srčana slabost
Srce funkcioniše kao pumpa i kada je povišen pritisak u arterijskom stablu to zahteva veću potisnu snagu srčanog mišića.
Rad po povećanim opterećenjem sa godinama iscrpljuje srčani mišić čija snaga opada i postaje nedovoljna za svakodnevne zahteve.
