Praziluk (engleski naziv: leek, latinski naziv: Allium ampeloprasum) je vrlo stara kultivisana biljka koja je u najbližem srodstvu sa crnim i belim lukom.
Praziluk može narasti i do veličine od pola metra. Po nutritivnom sastavu sličan je svojim srodnicima, ali nešto višeg sadržaja belančevina, beta-karotena i vitamina C. Sirov praziluk odličan je izvor mangana, a dobar izvor gvožđa, folne kiseline, vitamina C i B6.
S obzirom na to da se kuvanjem smanjuje količina vitamina i minerala, kuvani praziluk postaje dobar izvor mangana i osrednji izvor gvožđa, folne kiseline i vitamina B6.
Praziluk možete naći na pijacama, posebno u proleće i jesen, a pri kupovini obratite pažnju na njegovu čvrstoću i boju. Beli deo treba na dodir da bude čvrst i bez mrlja, a zeleni listovi izrazite boje i usko priljubljeni.
Praziluk kao prirodni antibiotik
Praziluk i njegovi srodnici sadrže tiosulfonate koji sečenjem ili drobljenjem prelaze u sulfide. Te materije deluju kao prirodni antibiotici, snižavaju pritisak, jačaju imuni sistem i krvotok, snižavaju holesterol, aktiviraju enzime koji učestvuju u detoksifikaciji organizma, imaju ulogu prevencije pojave malignih obolenja. Može se jesti sirov ili kuvan, što ne umanjuje vrednost fitohemikalija.
Dobar za probavu
Da bi se sprečio izrazit gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, preporučujemo da praziluk (kao i ostale vrste povrća) stavite u vruću vodu umesto u hladnu. On je veoma bogat eteričnim uljem, koje u probavnim organima podstiče izlučivanje probavnih sokova, a dobro utiče na izlučivanje mokraće. U rano proleće praziluk se koristi za pročišćavanje organizma, obnavljanje crevna flore, a ima i blago laksativno delovanje.
